Trik s cipelama da nikad ne proklizate na zaleđenim ulicama: Kako da do automobila ne hodate kao pingvin

Zimski period ne znači samo niske temperature, već i povećan rizik od padova. Led je često gotovo nevidljiv, naročito u senci ili ispod tankog sloja snega. Čak ni kvalitetna obuća nije uvek garancija sigurnosti, jer mnogi đonovi na hladnoći gube prianjanje.

Dobra vest je da postoje konkretne i proverene mere koje značajno smanjuju rizik od klizanja, bez improvizacija i beskorisnih trikova.

Đon koji ostaje fleksibilan na hladnoći

Ključna razlika između bezbedne i rizične obuće nije u visini čizme, već u sastavu đona. Određeni materijali na niskim temperaturama očvrsnu i postanu glatki poput plastike. Zimski đonovi izrađeni su od smesa koje zadržavaju elastičnost i na hladnoći, što im omogućava da „uhvate“ sitne neravnine na ledu.

Obnavljanje istrošenog profila na starijoj obući

Veliki broj padova dešava se u toploj, ali izlizanoj obući. Kada ivice i šare nestanu, đon više nema za šta da se „uhvati“. Kod starijih čizama moguće je mehaničkom obradom obnoviti profil i stvoriti nove ivice i kanale koji poboljšavaju stabilnost.

Protivklizni dodaci kao jedino ozbiljno rešenje za led

Kada je led čvrst i neprekidan, protivklizni nastavci sa metalnim elementima nemaju pravu konkurenciju. Namenjeni su isključivo hodanju po ledu i deluju tamo gde guma potpuno zakaže. Posebno su korisni u gradovima sa jutarnjom poledicom, na nizbrdicama i nečišćenim stazama. Njihova prednost je što se koriste po potrebi, a ne stalno.

Protivklizni premazi za đonove

Postoje specijalni premazi koji povećavaju trenje i stvaraju trajnu hrapavu površinu, otpornu na habanje. Nanose se na suv i čist đon, a nakon sušenja formiraju mikroteksturu koja poboljšava prijanjanje. Ovo rešenje je pogodno za obuću koja se redovno nosi zimi, bez potrebe za dodatnom opremom.

Pravilno održavanje kao skriveni faktor bezbednosti

Đonovi ispunjeni snegom, solju ili ledom gube svoju funkciju. Redovno čišćenje žlebova i potpuno sušenje obuće nakon nošenja sprečavaju stvaranje klizavog ledenog sloja. Ova mera se često zanemaruje, a spada među najefikasnije.

Biranje rute umesto borbe sa ledom

U praksi je često bezbednije izabrati put koji je nekoliko metara duži, ali sa hrapavom podlogom, nego ići najkraćom trasom preko glatkog leda. Grubi asfalt, popločane staze ili čak ivice travnatih površina pružaju znatno bolje trenje.

Svesno usporavanje kretanja

Na ledu brzina postaje neprijatelj. Mirno kretanje, bez naglih koraka i iznenadnih promena pravca, značajno smanjuje rizik od klizanja. Kada je tempo prilagođen uslovima, telo ima više vremena da reaguje, a ravnoteža ostaje pod kontrolom.